U toku emocionalne rasejanosti često pravim pogrešne korake. Svoje snove sam bacio u kantu za plastičnu ambalažu. Reciklaža je sranje. Često sam se budio zalepljen za posteljinu, ali to ne znači da se moje vrednosti mogu bacati u provaliju mentalnih nedostataka. Nije primerno.
Mnogo beznačajnih stvari se mota oko mene. Nije da nisam navikao, ali mi i smeta. To je onaj osećaj kada te zabole za sve, ali te i dalje nervira. Nisam pametan. Zato i pišem.
Jel ste imali nekad osećaj da je ceo svet jedna velika cipela, a da ste vi nesrećni puž koji ne može da pobegne prljavom đonu? Ja jesam. Samo se čulo: "KVRC".
Имала сам тај осећај неколико пута. Немоћ. И то је нешто најгоре од свега.
ОдговориИзбриши