Obliven znojem, sedeo sam na svojoj omiljenoj kenjari. Omiljena je, jer je jedina. Čovek ne može da kenja na dva mesta u isto vreme, osim ako to nisu ONI ljudi. Sedeo sam tako i nisam mnogo razmišljao. Nije lako razmišljati dok pokušavaš da se prilagodiš zakonu gravitacije. U krilu su mi stajale novine stare tri godine. Čitao sam ih, kao što ih čitam već godinama svaki put kad zasednem na šolju. Imale su svoje rezervisano mesto na veš mašini pored praška i toalet papira. Nisam mnogo mario za novostima. Dok god su iste cene u dragstoru, mene novosti nisu zanimale. To je čoveku i najbitnije. Koga uopšte briga za to što su neki kreteni opljačkali poštu? Meni to neće pomoći. Ok, dosta je bilo kenjanja. FLUŠ!
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар