Miris proleća. Svaki put u ovo doba godine me posećuje tuga. Znam, sranje je pisati o tome, ali ne mogu da pričam o divnom sunčanom danu kad mislim o nekim potpuno drugačijim stvarima. Nekim tužnijim, stvarima. Muzika je ta koja me razume. Uvek je bila tu, pored mene, da me sasluša. Nekad bismo muzika i ja samo ćutali, sve dok se prvi zvuk gitare ne bi čuo. Volim zvuk gitare. Volim miris zarđalih prstiju. To su trenuci kad uživam u svojoj tugi. Čudno.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар