Sedeo sam zamišljeno u svom štrokavom delu onoga što se nekada nazivalo soba. Ja sam pijan. Prevrćem pogled očima kao sumanute kazaljke na časovniku koji se ne zaustavlja. Zaspao sam. Na ulici sam. Hodam korakom razvaljenog čoveka. Da li sam to ja? Odraz na izlogu prodavnice snova me uverava. Ja sam. Gospodin u belom svilenom odelu sa smešnim cipelama me je ljubazno upitao kako može da mi pomogne. Ja sam ga ljubazno odjebao. Nikad nisam bio fin, pogotovo ne u snovima. Ne volim snove, a ni oni mene. Samo se foliraju.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар