Piksla na stolu. Čaša na stolu. U čaši je vino. Crno, jer ga više volim. Ispred mene je papir koji željno iščekuje trag plavog mastila. Prošla je ponoć. Sada je idealno vreme za pisanje. Dodir nečujnog vetra obasipa mi sobu svežinom. Naježio sam se. Nisam navikao na promenu. Previše je naporno napustiti začarani krug. Istošilo mi se mastilo. Pisanje će ipak morati da sačeka novu noć, sa novim promenama. Gunđao sam u sebi.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар