Potpuno sam, u rovu punom mrtvih emocija, pokušavam da pobedim ovu bitku. Neprijatelj se munjevitom brzinom približava mojoj truloj duši, kako bi i nju pretvorio u kolateralnu štetu. Pištolj mi je u ruci. Na svakom metku je duboko urezana reč "spas". Mrak. Postojanje je sad krajnje relativna stvar. Ne bih da vas plašim, ali osudiće me za emotivni genocid... Hladnokrvno ubistvo sopstvenih osećanja je teško krivično delo. Izgleda da "počivaj u miru" fraza nema svoje iskreno značenje. Moje saučešće.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Ne ubijaj svoje emocije. Osećaj. Neka boli dok boli. Nemoj da budeš biljka. Nemoj.
ОдговориИзбришиSasvim je moguće da sam ovo protumačila na neki svoj pogrešan način.
Слажем се са Леном. Иако су осећања понекад тешка и болна, ипак је боље борити се с њима. Немој да их убијаш :) Занимљив ти је блог.
ОдговориИзбриши